Popovi lopovi
Verujem u boga, ali na svoj način. Odrastao sam u pravoslavnoj porodici i poštujem običaje. Volim da odem u crkvu jer me smiruje. Ali više ne dam ni dinar za obnovu bilo koje crkve ili za njihove zelenaške usluge.
Da se razumemo ima popova koji su dobri i pošteni ljudi ali izgubio sam svako poverenje u Srpsku Pravoslavnu crkvu onog dana kada sam video CENOVNIK. Od tog dana sam počeo da primećujem kako neki od njih voze kola od po nekoliko desetina hiljada eura, imaju velike kuće i stanove i zive jednim luksuznim životom. Opet govorim da ima i onih poštenih i dobrih. Zar Pravoslavna vera ne propagira skroman I pošten život? Razumem da im trebaju automobili, ali ima I dobrih automobila I za mnogo manje para. Ali CENOVNIK! Kada mi je otac preminuo na sahrani pop je došao da očita opelo i tražio je 5000din, došao je sa jos jednim pomoćnikom i za njega mi je tražio jos 3000 din. Kaže to toliko košta. Zgrozio sam se. Zar ne bi trebalo da se da onoliko koliko ko može. Zar to nije njihova dužnost? Kada se sahrani pravoslavac, zar ne bi trebalo i bilo časno od popa da dodje i očita opelo? Pa čoveče nisam zvao neku firmu za pružanje usluga. Zar ne bi trebalo da crkva dobija priloge i donacije od svojih vernika i na taj način da se izdržavaju i šire veru, a ne da naplaćuju usluge. Ako vernici ne daju dovoljno para ili nema dovoljno vernika ne treba da bude ni toliko crkvi.
U današnje vreme je skupo biti vernik. Sve dok Srpska Pravoslavna crkva ne bude radila za dobrobit vere i njenih vernika, vernika će biti sve manje.
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
